Zaštita životne sredine najvažnija za održivi ekonomski razvoj

Zaštita životne sredine je jedna od najvažnijih tema u kontekstu održivog ekonomskog razvoja, opšti je zaključak debate koju je Institut za teritorijalni ekonomski razvoj organizovao na Međunardonom poslovnom koledžu u Severnoj Mitrovici. Konferencija je organizovana u okviru projekta “Dijalog o javnim politikama i razvojne aktivnosti za bolju životnu sredinu“ koji je podržala Kancelarija Evropske unije na Kosovu.

Probleme koji se tiču zaštite životne sredine je neohodno rešavati sistematski, složili su se ušecnici tri panel diskusije u okviru kojih su obrađivane teme: komunalni otpad, šume i poljoprivreda.

Kada je u pitanju komunalni otpad ukazano je na nedovoljnu uključenost privatnog sektora, posebno na severu Kosova gde izostaju partnerstva privatnih i javnih kompanija.

„U ruralnim područjima još uvek ne postoji organizovan način prikupljanja otpada od strane nadležnih vlasti pa eto prilike da se uključi privatni sektor. Važno je da podignemo svest o tome da se komunalni otpad ne posmatra iskljčivo kao otpad već kao vredan resurs za ekonomski razvoj“,  kaže projektna menadžerka InTER-a Marija Milenković.

Divlje deponije, nedostatak kadrova, nedovoljna svest građana su istaknuti kao neki od najvažnijih problema u upravljanju otpadom. Panelisti su ukazali i na neophodnost plaćanja komunalnih usluga na održiv način – odnosno da višu cenu otpada plaćaju oni koji ga proizvode.

Da bi se uspostavila efikasna naplata usluga, neophodno je pojačati nadzor relevantnih institucija, smatraju učesnici konferencije.

„Opštine treba da budu odgovorne za ovaj otpad. One treba da pošalju inspekcije da vide kako se upravlja otpadom bez obzira da li se radi o javnim ili privatnim kompanijama“, rekao je Enver Tahiri iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Stanje šuma na Kosovu je bila tema druge panel diskusije na kojoj je ukazano na problem ilegalne seče šuma. Panelisti smatraju da je neophodno veće angažovanje inspekcije i policije, povećanje ulaganja u ovu oblast, kao i ekonomsko osnaživanje stanovništva u selima. Ipak, smatraju učesnici, politička volja je presudna kako bi se ovaj problem sistemski rešavao.

Problemi u poljoprivredi se, prema mišljenju učesnika treće panel diskusije, odnose na izostanak strateškog planirana, nedostatak pravilnog upravljanja proizvodnjom kao i nekontrolisana upotreba pesticida. Nedostatak infrastrukture ali i pravilnog upravljanja proizvodnjom su takođe prepreke za razvoj poljoprivrede.

„U rešavanje tih problema se moraju uključiti i državni organi, organi upravljanja, stručne službe pre svega. Mora da se napravi jedna strategija jer ne možemo poljoprivredu razvijati stihijski, to se nigde ne radi“, kaže profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Lešku Aleksandar Đikić.

InTER-ove preporuke za poboljšanje stanja voda na Kosovu se odnose na neophodnost jačanja vodosnabdevanja pijaćom i tehničkom vodom, završetak  radova na regionalnom vodovodu, zaštitu vodotokova od otpadnih voda i ilegalnih deponija smeća.

Projekat “Dijalog o javnim politikama i razvojne aktivnosti za bolju životnu sredinu“ je finansijski podržala Kancelarija evropske unije na Kosovu. Teme konferencije su obrađivanje i na četiri okrugla stola koji su organizovani u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.