Debata o pitanju nestalih iz rata na Kosovu: Političke zloupotrebe podrivaju pravo na istinu

Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR Srbija) zajedno sa Radnom grupom Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 u utorak 24. januara u Endžio HAB-u, u Beogradu organizovala je debatu “(Propuštena) šansa za sporazum: Potraga za nestalim licima iz rata na Kosovu”. Učesnice/i debate bili/e su Jelena Krstić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova i Nataša Božilović iz Resursnog centra za nestala lica, dok je moderator debate bio Marko Milosavljević iz YIHR Srbija.

U svetlu evropskog plana za novi sporazum Srbije i Kosova, na početku debate konstatovano je da teme ratnog nasleđa i posebno potraga za nestalim licama iz rata na Kosovu se nisu našle u prvim nacrtima ovog plana. S obzirom na najave zvaničnika iz Beograda i Prištine tokom prošle godine da postoji mogućnost da do sporazuma dođe ali i da ima spornih pitanja o nestalim osobama, osnovno pitanje debate bila su sporenja kao i uzroci neslaganja dve pregovaračke strane kao i politička zloupotreba procesa potrage za nestalim osobama.

„Nemamo informacije šta se pregovaralo u Briselu, bili smo zainteresovani da čujemo o čemu se pregovara, posebno kada su u pitanju nestale osobe. Na žalost mi nemamo nikakvih informacija o čemu pričaju obe strane, i bilo je najave da su na korak do rešenja o nestalim licima, a onda se ispostavilo da se radi o zajedničkoj izjavi a ne sporazumu. Obe strane smatraju ovo humanitarnim i političkim pitanjem.“ , rekao Bekim Bljakaj, objašnjavajući dalje termin oko kojeg se stvara debata na političkom nivou.

Nataša Božilović iz Resursnog centra za nestala lica, multietničkog udruženja porodica nestalih lica iz Prištine, navela je da se „sastanci sa porodicama nestalih se događaju redovno i razgovaramo o svim pitanjima, pre svega o ostvarivanju njihovih prava. Kada je reč  o ovom pitanju, o deklaraciji i spornom terminu, porodice su mišljenja da je jedini problem u ovoj priči jeste politizacija čitavog ovog problema. Na žalost, ovde je politizacija problema bila neizbežna.“

Božilović je dalje navela: “Želim da se nadovežem na porodice, jedino što je bitno je da njihovih članova porodica nema, a kako su nestale, postoje nadležne institucije koje će se time baviti. Da bi se ponovo izbegla odgovornost, nanovo se koristi kao političko sredstvo protiv drugog, stavljajući sama nestala lica i njihove porodice u drugi plan.“

Jelena Krstić pojasnila je diskriminatorni okvir zakona o civilnim žrtvama ratova u Srbiji. „Nedostatak političke volje je ubio i društvenu volju za angažovanjem povodom ovih pitanja, kao i potrebu i volju za komemoracijom i stvaranjem mesta sećanja na ove žrtve i njihove porodice“, navela je Krstić.