Javno-privatno partnerstvo: Ključ za održivi razvoj ili novi izazov?

Poslednjih godina, javno-privatna partnerstva (JPP) postala su značajna tema u debati o budućnosti regulisanja komunalnih delatnosti, infrastrukture, zdravstva i drugih sektora od značaja za društvo. Dok mnogi vide priliku za lokalni i regionalni razvoj i uvođenje novih usluga, drugi postavljaju pitanje – da li je JPP zaista najefikasniji način za rešavanje problema sa kojima se suočavamo?

Javno-privatno partnerstvo predstavlja saradnju između javnog sektora i privatnih preduzeća koja imaju zajednički cilj: unapređenje usluga i infrastrukture uz uvođenje novih tehnologija i povećanje efikasnosti. Na prvi pogled, ovaj model donosi mnoge prednosti – privatni sektor obezbeđuje neophodna finansijska sredstva i ekspertizu koje javni partner ne poseduje. Međutim, da li sve u praksi zaista funkcioniše kako bi trebalo?

Velike prednosti, ali i rizici

Podstaknuti potrebom za modernizacijom i izgradnjom infrastrukture, mnogi gradovi i države širom sveta umnogome se oslanjaju na JPP. Od izgradnje autoputeva i bolnica do unapređenja obrazovnih i energetskih sistema, privatne kompanije obezbeđuju kapital i tehničku stručnost, dok vlade na nacionalnom i lokalnom nivou preuzimaju odgovornost za zaštitu javnog interesa i ostvarivanje koristi za lokalne zajednice. Sa druge strane, izazovi nisu zanemarljivi. Privatne kompanije, naravno, imaju svoj glavni interes – ostvarivanje profita. Kako je cilj svakog JPP da stvori win-win situaciju za obe strane, često se postavlja pitanje da li su u ovakvim partnerstvima zaista u potpunosti zaštićeni interesi građana?

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) kroz regionalni projekat: "Implementacija principa dobrog upravljanja u projektima javno-privatnog partnerstva (GO PPP)" finansiran kroz program SMART BALKANS, a od strane Norveške ambasade u Beogradu, kontinuirano radi na uvođenju principa dobrog upravljanja kod JPP, unapređujući uključivanje građana, transparentnost, odgovornost i efikasnost. Kroz jasne (i javno dostupne) ugovore, odgovornost i nadzor, može se obezbediti da privatne kompanije ne pređu granice i da se svi resursi koriste u javnom interesu.

Jedan od najvećih potencijala JPP projekata leži u uvođenju inovacija i novih tehnologija. Privatni sektor često može doneti napredna tehnološka rešenja koja poboljšavaju kvalitet usluga. Na primer, u zdravstvenom sektoru, JPP može da omogući nabavku najsavremenijih medicinskih uređaja i boljih uslova za lečenje pacijenata. Međutim, pitanje je da li je komercijalizacija usluga u javnim sektorima pravi put. Kada se privatna preduzeća uključe u obrazovanje ili zdravstvo, postoji strah da bi osnovne usluge mogle postati luksuz, dostupne samo onima koji mogu da plate više.

Kako dalje?

Javno-privatna partnerstva imaju potencijal da doprinesu bržem razvoju i poboljšanju kvaliteta javnih usluga, ali samo ako se njima adekvatno upravlja i vrši se nadzor. Kada se na odgovarajući način pristupi modelu JPP, ona mogu postati pokretač inovacija i održivog razvoja. U suprotnom, postoji opasnost da se ovakvi projekti pretvore u alat za privatizaciju javnih resursa, što može izazvati dugoročne negativne posledice za društvo. I dok razmatramo budućnost JPP, jedno je sigurno – ključno je da svi partneri, javni i privatni, uvek stave interes građana na prvo mesto.

Članak je objavljen na portalu Prva.