Mladi istraživači: Sve je u državnim strategijama, ali još ništa konkretno nije urađeno

Glavni zaključak učesnika okruglog stola „Mladi istraživači: položaj i mogućnosti“, održanog 30. maja u Centru za promociju nauke, jeste da su problemi sa kojima se susreću mladi istraživači uglavnom prepoznati u državnim dokumentima, ali da je malo konkretnih koraka učinjeno da bi se oni rešili. Okrugli sto, održan u organizaciji Instituta ekonomskih nauka, okupio je preko pedeset mladih istraživača, predstavnika univerziteta, naučnih instituta, nevladinih i međunarodnih organizacija.
Diskusija se vodila o odlasku mladih istraživača u inostranstvo i barijerama sa kojima se susreću po povratku, a potom i o položaju mladih istraživača na univerzitetima, institutima i organizacijama civilnog istraživanja.

Sumirajući rezultate dobijene u okviru istraživanja „Nacionalni dijalog u oblasti društvenih nauka u Srbiji, 2014-2016.“ Gazela Pudar iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju rekla je da mladi istraživači odlaze zato što nisu zadovoljni situacijom u zemlji, zato što žele da poseduju diplomu inostranog univerziteta i da se povežu sa inostranim istraživačima, a da se vraćaju kada im istekne viza, usled nemogućnosti da pronađu posao u inostranstvu, ali i onda kada dobiju konkretnu ponudu za posao u Srbiji. Jedna od osnovnih poteškoća pri povratku mladih istraživača iz inostranstva jeste priznavanje diplome.
Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naglasio je da su mladi koji su se školovali u inostranstvu važan, ali malo iskorišćen resurs u društvu i da će se Ministarstvo potruditi da ih uključi na sistemski način.

Podaci iz predstavljenog istraživanja pokazuju da mladi istraživanja vrše ne samo na univerzitetima i institutima, već i u okviru nevladinih organizacija. Iako postoje razlike i specifičnosti rada u državnom i nevladinom sektoru, ono što je zajedničko mladim istraživačima jeste da su, kako prenoseći reči ispitanika saopštava Slobodan Ocokoljić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, „rastrgnuti na hiljadu strana, raspolućeni na 15 delova“, kao i da „istraživački rad vodi u glad i da se nalaze u prilično šizofrenoj situaciji“. Kako je navedeno, jedan od glavnih uzroka ovog problema je činjenica da se od mladih istraživača očekuje da uporedo rade na svojim doktorskim radovima i na drugim istraživačkim projektima, pri čemu između ova dva istraživanja nema puno dodirnih tačaka. Učesnici okruglog stola istakli su da je sredstava vrlo malo, posebno za terenska istraživanja, učešće u naučnim konferencijama i dalja usavršavanja.

Okrugli sto „Mladi istraživači: položaj i mogućnosti“ organizovan je u okviru projekta „Nacionalni dijalog u oblasti društvenih nauka u Srbiji, 2014-2016.“, kojim koordinira Institut ekonomskih nauka kao lokalna kancelarija Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih nauka (RRPP) Univerziteta u Friburgu. RRPP program realizuje se uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Okrugli sto organizovan je u saradnji sa Centrom za promociju nauke i Fondom za mlade talente.