-
  • PPP3_front_32.jpgDatum početka 02.07.2019.Istraživanja

    Transparentno i odgovorno sprovođenje JPP projekata u Srbiji

    Od kada je početkom 2012. formirana Komisija za javno-privatna partnerstva u Srbiji je odobreno ukupno 112 predloga projekata JPP u 65 gradova i opština, od toga najviše u Gradu Beogradu – osam, u Pirotu i Zrenjaninu po pet, Topoli, Staroj Pazovi i Novom Sadu po četiri. Od ukupnog broja najviše se odnosi na rekonstrukciju i održavanje javne rasvete (37), na delatnost prevoza putnika (33), nekih 13 projekata se odnosi na proizvodnju i distribuciju toplotne energije uz korišćenje principa energetske efikasnosti, a odobreno je i devet projekata iz komunalne delatnosti. Jedan od pozitivnih primera sprovođenja projekata JPP je opština Bečej, koja je zahvaljujući partnerstvu sa privatnom kompanijom postala prva opština u Srbiji koja je regulisala oblast obavljanja dimničarskih usluga po ovom modelu. Opština je bez ulaganja finansijskih sredstava regulisala oblast komunalne delatnosti dimničarskih usluga i na taj način doprinela povećanju bezbednosti kako građana, tako i cele zajednice. To su pokazali rezultati istraživanja nastalog u okviru projekta „Transparentno i odgovorno sprovođenje JPP projekata u Srbiji“, koje je uradio Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). Projekat je finansirala NVO Fraktal, a nastao je u sklopu projekta Evropske komisije Civil Society Facility and Media Programme 2014-2015. godine.

    Detaljnije
  • Front_07.jpgDatum početka 02.04.2018.Istraživanja

    U susret EU integracijama-unapređenje pravnog i institucionalnog okvira JPP u Srbiji

    Savremeni način života karakterišu konstantni zahtevi građana za izgradnjom i modernizaijom javne infrastrukture i unapređenje kvaliteta javnih usluga, naročito na lokalnom nivou. Imajući u vidu budžetska ograničenja, stvorila se potreba za traženje novih modaliteta za bolju efikasnost pružanja javnih usluga i finansiranje projekata od javnog značaja, među kojima se sve više izdvaja javno-privatno partnerstvo i koncesije. Javno-privatno partnerstvo (JPP) predstavlja dugoročnu saradnju između javnog i privatnog sektora kod zajedničkog sprovođenja projekata od javnog značaja. Ovaj oblik saradnje bi trebalo da spaja najbolje sa obe strane – odgovornost vlasti koja brine o javnom interesu, kao i upravljačke sposobnosti, fleksibilnost i ekonomičnost privatnog sektora. Osnovni elementi koncepta JPP su jasna alokacija odgovornosti, podela rizika i dugoročno trajanje partnerstva. JPP omogućava da svaki od partnera preuzme rizik kojim može da upravlja na najadekvatniji način, čime se postiže veća efikasnost u korišćenju javnih resursa i bolji kvalitet usluga. Studija “U susret EU integracijama-unapređenje pravnog i institucionalnog okvira JPP u Srbiji” nastala je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije kroz Program Unapređenje demokratskih praksi i institucija. U okviru studije dat je sveobuhvatni prikaz pravne regulative i ulogu institucija na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou na poslovima planiranja, ugovaranja, realizacije i praćenja JPP projekata. Studija takođe daje prikaz JPP projekata, kako predloženih tako i ugovorenih. U okviru studije takođe je obrađeno i pitanje transparentnosti u procesu JPP. Na kraju su date zaključne odredbe i preporuke za unapređenje sistema funkcionisanja JPP u Srbiji.

    Detaljnije
  • Frikonomija_cover_srpski_20.jpgDatum početka 23.01.2018.Istraživanja

    Frikonomija severa Kosova

    Privredni subjekti u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova: Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan godinama funkcionišu u nepovoljnom poslovnom ambijentu koji karakterišu bezbedonosni izazovi, ograničenost tržišta, komplikovane administrativne procedure i problemi u slobodnom protoku ljudi, robe i usluga. Imajući u vidu da su privrednici sa severa Kosova uglavnom poslovali u srpskom pravnom sistemu, situacija je dodatno usložnjena potpisivanjem Briselskog sporazuma kada dolazi do uspostavljanja kosovskog pravnog okvira na teritoriji posmatranih opština. Studija se bavi analizom stanja privrede u četiri opštine na severu Kosova, naročito u okolnostima koje su usledile nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. U okviru studije analizirana je struktura privrede, dinamika registracije privrednih subjekata kod kosovskih institucija, obim radne snage, kao i uloga međunarodnih donatora i privrednih komora u stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja. Na kraju studije iznesena su zaključna razmatranja i preporuke za unapređenje privrednog razvoja na severu Kosova. Studija je dostupna na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Studija je urađena u okviru projekta „Analiza stanja privrede na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – gde su šanse za zapošljavanje?“ koji je realizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), u partnerstvu sa RTV Mir iz Leposavića i uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Projekat je realizovan u periodu od aprila 2017. godine do januara 2018. godine. Sadržaj studije je isključiva odgovornost autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ili RTV Mir.

    Detaljnije
  • Poslovni_inkubatori_u_Srbiji.jpgDatum početka 07.09.2017.Istraživanja

    Mapa poslovnih inkubatora u Republici Srbiji

    U Srbiji funkcioniše 20 poslovnih inkubatora koji prosečno imaju po četiri zaposlena. Najviše inkubatora se nalazi na teritoriji Beograda. Od 2011. godine osnovana su četiri nova inkubatora, dok se 10 njih ugasilo ili promenilo namenu.

    Detaljnije